Saturday, March 18, 2017

6 lekovitih čuda u borbi protiv raka - udar nemoralnih na nesrećne

Alternativni lekovi su mantra, ludilo ili neobrazovanost. Bezobrazlukpokvarenost. Alavost da se uzme novac naivnima i nesigurnima. Neobrazovanima. Očajnima. Ali kako se oseća neko koga prevari gluplji od njega, veštiji - prevarant, koji se folira da zna, da razume, da zna TAJNU. Doda da ju je čuo od doktora koji i sam tako leči, ali ne sme ZVANIČNO. I elementi zavere su tu.

Šta je sve do sada poznato svima, od dvadesetih godina prošlog veka se krije, eksplodiralo je u knjigama američkih novinara (nikada doktora), osamdesetih godina, a proširilo se internetom i FB-om. Što su ljudi neobrazovaniji, to im je lakše da poveruju u čuda. I što su nesrećniji.

Evo nekih čuda koja su TAJNA, a ipak o kojoj zna svako ko ima kompjuter ili kupuje bizarne novine.

Petrolej - leči rak, jača imunitet.
Soda bikarbona - leči rak, koji je ništa drugo nego bele gljivica.
Ulje (konopljino) - leči rak, podiže opšti imunitet.
Gljive (svih oblika i boja) - leče rak, jačaju imunitet.
Limun - leči rak jer zaalkališe organizam, a rak je kiseo.
B17 - leči rak

Petrolej 
Iz zajedničkog preseka ovih hemikalija, sledi da je neko ko je ovo propagirao prosto lud. I ne mogu se tu naći nežnije reči. Zašto? Prvo petrolej je parafinska smeša. Svaka fabrika ili rafinerija ima petrolej različitog sastava. To nije jedno jedinjenja. A ako već NEŠTO može da leči iz jednog slučajnog uzorka, onda bi trebalo naći šta je to jedinjenje. A ne unositi naftu u sebe. Meni lično je ovo jedna od najstrašnijih priča, bez obzira što "ima svedoka", ljudi koji su se izlečili, svedoka. Naravno da u petroleju nema ničega što bi nateralo ćeliju raka da ga pojede i tako ugine. Neverovatno. Prosto pomešajte petrolej s vodom i videćete da se ne mešaju. Kako onda da dođe do ćelija, da ga ona usvoji. A velika je verovatnoća da će čovek koji ga unosi imati ogromnih problema u varenju.

Soda bikarbona - NaHCO3. Industrijska sirovina koja se koristi u 1000 različitih proizvoda i u raznim procesima proizvodnje. Najveći proizvođači su farmaceutski koncerni. Pa ipak neko je proturi TAJNU, pa ju je dodatno začinio. Ne valja prehrambena jer ima aluminijuma, ali zato je dobra ona farmaceutska, ta koja se čuva kao zlatna tajna. Da nije za inteligenciju uvredljivo, bilo bi smešno. Nema razlika u sodi bikarboni. Jer u prehrambenoj ima manje aluminijuma, nego u voću, povrću koje jedemo ili vodi koju pijemo. Kako soda bikarbona leči? Tako što ubija ćelije raka? Kako ubija ćelije raka? Tako što ih prepozna kao kandidu i ...gotovo. pH rastvora sode bikarbone je 8,3. pH naše krvi 7,35. Ta jedna jedinica je krivac raka po prodavačim magle i s tom korekcijom, eto lečenja. Istini za volju postoji jedan veliki problem u toj tvrdnji. Naime svi koji su patili od kiseline i pili po čašu sode bikarbone, znaju da ona veoma brzo izbacuje gasove. Reakcije je NaHCO3 + HCl (želudac) = NaCl (kuhinjska so) + H2O (voda) + CO2 (gas, koji izbacujemo).
Dakle soda bikarbona se veoma brzo razloži. Kako onda leči? Pa nikakosamo naivan u to i može da poveruje. Dakle ne leči čak ni gorušicu, pere zube i sudove, neutrališe višak kiseline koja se negde prospe i to je sve. I donosi brdo para prodavnicama nezdrave hrane.

Konopljino uljeHladno ceđeno ulje konoplje leči sve. Od astme, do raka. Naravno da čudesnih lekova nema. Čak i čajevi koji se koriste za sniženje krvnog pritiska imaju prateći efekat - pojačanu dijurezu. Izbacivanje mokraće. Šta li tek ovo ulje radi. Kako znamo da radi? Opet po predanjimasvedocima i sl. U trenutku kada u Srbiji  TV  vrvi od raznih "realnih" zabava,  nigde jednog od čudesno izlečenih pacijenata sa jasnom dijagnozom i kliničkom slikom, a da je izlečen nekim od ovih čudnih "lekova". Ne mora da bude rak. Može i obična prehlada. Recimo dr Oz, koji takođe propagira sodu bikarbonu, nikada nije rekao da leči, već olakšava siptome. Kao i obična slana voda. Verujem da je i njega potkupila farmaceutska mafija. Baš su moćni. Zato on i ne pominje konopljino ulje. U svakom slučaju bio je tekst o konopljinom ulju i o proteinima koje sam ranije demistifikovao. Ruku na srce, tu i nije bilo problema, jer su se autori čudesnih HEMP proteina ionako nalupali. Ovo ulje bi trebalo razlikovati od "ulja" koje služi za drogiranje i koje takođe u sebi krije deset puta više problema od probuđenih nada.

Gljive (pečurke), su od davnina poznate kao lekovite. Naravno one koje nisu otrovne. Pečurke to rade svojim glukanima. Ali evo formule kako da gljivu proglasite čudesnom. Prvo poznata je već 3000 godina (to nije laž), jestiva je i lekovita (nije laž, mada nije ni istina). Koristili su je tibetanski mudraci (nisu, ali ko to može da ospori?). Dodajte još i to da su je krijumčarili stari rimljani i templari i zatvorili ste krug. Koja gljiva? Nije bitno. Što čudnija - to bolje. Evo ja prilažem jednu koju gajimo i mi u laboratoriji Trametes versicolor (takođe Coriolus versicolor i Polyporus versicolor). Ćuranov rep. Posebno dobro leči ako se pomeša s petrolejem, konopljinim uljem, doda samo malo sode bikarbone i na kraju iscedi preko toga limunov sok. Leči naravno glupost.

Limunova magija. Kiseo je, a bajači, mračnjaci, neznalice se razbiše da mi dokažu da je bazan. Ta uvrnuta logika bi bila fascinantna, da šablon nije prepoznatljiv. U svakom režimu je validna ona - vi loše živite, a mi se baš trudimo da tako i ostane, ali lažemo vas, svađamo vas, jer ste glupi. Glasaćete za nas opet, da vas opet lažemo. I tako, dok  neki dobro ŽIVIMO, neki se PATITE. Tako jedemo kiselo, da budemo bazni, jer je tako jing-jang. U stvari neko se, pa recimo to srpski z... Nije svako baš vešt s pojmom pH i prevario internet budale. A kada su naseli, onda su morali da se "izvlače", a umotali se ko pile u kučinu. Spali limun. Biće bazan pepeo. Tačno. Opšte je poznato iz fiziologije da se kod nas u stomaku nalazi mala visoka peć. Ona spaljuje sve voćne kiseline (i ostalo iz limuna)  po reakciji:
R-COOH -----(visoka peć) = CO2 + H2O + bazni pepeo + nebitno
Zaostaju samo joni metala (natrijum, kalijum, kalcijum i eto nama pepela). A pepeo je bazan. Iz visoke peći, transportnim sistemom (koji još nije otkriven) pepeo se transportuje do mesta gde je rak i tako se ostvaruje isti efekat kao sodom bikarbonom.

B17 - završno- oproštajni tekst je valjda bio, jer se toliko toga nakupilo kod krvopija koje uvaljuju ovaj lažni vitamin, kao semenje, da je pošast zahvatila i ne baš moralne doktore, farmaceute, vračare i homeopatičara. Nešto što je povezalo sve prevarante i stavilo ih u jedan koš - pokvarenih lažljivaca.

Tuesday, March 14, 2017

Skrivanje neprijatnih mirisa dezodoransima ili zaustavljanje normalne fiziologije antiperspirantima



                                  Nežno, nežno, nežnije....

Ovih dana tugujem zbog loše muzike, nevaspitanja, TV reklama, maltretiranja likovima neukih političara, strašću političkih navijača, beznađa studenata i propasti države. Tugujem i zbog Noleta koji je poslušao neuku i nestručnu i prvo počeo da klizi, a onda i da strmoglava propada. Tugujem zbog nestalih ukusa, komšijinog dobar dan, pridržanih vrata od strane ljubaznih i nasmejanih klinaca. Tugujem što su mobilni zamenili smeh i šalu, a dobro kupanje agresivni i smrdljivi mirisi. Mnoge od napomenutih problema mogla bi da odnese voda.

Agresivni i neprijatni dezodoransi i u borbi protiv prirode. Znoj se stvara normalno, kao mehanizam kontrole temperature tela. Kao i pH krvi, tako i telesna temprataura moraju da se drže u uskom opsegu. Ubrzano kretanje uzbrdo, pojačane vežbe, stres ili vruća hrana imaju isti poznati efekat - intenzivno znojenje. Napad povišene temperature može da bude fatalan, pa se pri infekcijama organizam rashlađuje znojenjem. Znoj je tečnost. Tečnost isparavanjam hladi površinu. Idealno kada je u pitanju destilovana voda. Nažalost znoj nije destilovana voda, pa isparavanje ostavlja iza sebe rastvorene komponente. Neretko (ako niste pušač) možete da osetite miris kože ljudi koji su jeli beli luk. Intenzivni miris se znojem izbacuje na površinu kože. Znojem se izbacuju i soli i organska jedinjenja. I soli i organska jedinjenja su idealna hrana za bakterije. Uz dovoljno znoja, u uslovima mraka, vlažnosti, konstantne temperature, nedostatka kiseonika i uz dovoljno hrane nesvesno ljudi naprave termostat, idealizujući uslove gajenja bakterija, čiji metabolički proizvodi fino rečeno mirišu neprijatno.

Zbirku mirisa upotpunjuju i ostali fiziološki procesi, sumirani na slici dole.
Zamislite samo očaj koji se širio sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je glavna komponenta mirisa znoja dovođena u vezu sa shizofrenijom. Na svu sreću nije nađena veza. Ne bi bilo dovoljno što se ljudi "osećaju", već bi svako bio podozrivo gledan s upitom u očima, koja ti je dijagnoza. Ta kiselina je  trans 3-metil-2-heksenska kiselina (TMHA), koja se opisuje kao "kozija aroma". Druga kiselina,  3-hidroksi-3-metilheksanska kiselina nosi miris kumina, a što je posebno interesantno kada se opisuju mirisi začina, neki kumin opisuju kao "miris" muškog pazuha kome je 7 dana izostalo tuširanje, uz aktivno vežbanje. I poslednja komponenta koja aromatizuje pazuh tako da se smatra čak i glavnom komponentom (S)-3-metil-3-sulfanilheksan-1-ol  koja se opisuje kao mešavina mirisa znoja i crnog luka. To je S enantiomer. Njegov R oblik ima voćni miris, a takođe ga luče znojne žlezde. Kako se profil mirisa definiše kombinovanim metodama gasne hromatografije i elektronskim ili ljudskim nosem, jasno je da uvek postoji unakrsni faktor prepoznavanja komponente koja "miriše na znoj" ili znoja koji miriše na neko hemijsko jedinjenje. A ko je za sve zaslužan? Naravno halapljive bakterije. Pet glavnih su Corynebacterium tuberculostearicum, Corynebacterium minutissimum, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus haemolyticus i Bacillus licheniformis. Najznojavija je označena crvenim debelim slovima. Ove bakterije ima svako od nas. Ono šta jedemo utiče na to kako će i one jesti i koji tip arome će se isprofilisati. 

Naravno i ono što oblačimo. Garderoba pamučnog tipa je daleko kvalitetnija od akrilatne plastike, poznatije kao "kinesko"... U pokušaju da se uštedi na pranju, razvijaju se dodatni procesi degradacije koji se otparavanjem vode koncentruju. Tako, jednom oznojena garderoba ima više deponovane hrane pod pazuhom, pa je bakterijama, u opisanim uslovima idealno da se nahrane i razviju još intenzivniji neprijatni mirisi. 

Na osnovu prethodnog ostaje da se urade dve stvari da se ne bi "aroma znoja" osećala na telu. Prva opcija je sprečavanje znojenja. Druga je ubijanje bakterija. Istini za volju postoji i treća opcija, dopunska, ali ona je demode. Čemu evolutivno služe dlake ispod pazuha? Osnovna namena im je da spreče "slepljivanje" kože za kožu, jer upravo to pogoduje bržem rastu bakterija. Ljudi pogrešno veruju da uklanjanje dlaka uklanja mirise. Bilo kako bilo, žileti su presudili dlakama u tom regionu. Sada bi trebalo sanirati štetu. 


Od početaka ljudske civilizacije koja je vezana za prikrivanje ili uklanjanje mirisa dominantno sredstvo je bila higijena. Nauka potvrđuje da je i priroda darežljivo ljudima omogućila da znojne žlezde luče jedinstveni peptidni antibiotik. Nažalost, bakterije se brže množe od količine ovog antibiotika i na kraju ga nadvladaju. I eto problema. Ne želim da ulazim u fiziologiju lučenja znoja i podele na ekrine i apokrine znojne žlezde, kao i na broj istih po kvadratnom centimetru kože. To je za lekare. Onaj zabavniji, hemijski deo je sudbina znoja i kako od smrada do mirisa. Da li maskirati miris, ubiti bakterije ili zapušiti znojne žlezde i ugurati u njih "neškodljiva" aluminijumova jedinjenja? Nekada nisu neškodljiva.

Da li postoji razlika između dezodoransa i antiperspiranta? DA!!!!!


Dezodorans
preparat koji parfemom maskira mirise, a antibiotikom ubija bakterije pod pazuhom. Da belo ostane belo, a crno crno.

Antiperspirant
preparat koji zapušava lojno-znojne kanale. Nema hrane bakterijama, nema smrada. Naravno da se dodaje i malo parfema, jer ništa nema efikasnost 100%.

Suštinska razlika je u upotrebi supstancija koje zapušavaju izlaz znojnih pora.  
(http://www.compoundchem.com/wp-content/uploads/2015/09/Deodorants-vs.-Antiperspirants.png)

Antibakterijsko sredstvo triklosan takođe nije potpuno bezbedan za sve kozmetičke proizvode. Ispod 0,3% se smatra (EFSA) da je bezbedan. Pri tome važi jedan mali, pogani trik. Nikada se ne uzima u razmatranje udisanje sprejeva u malim kupatilima, a ruku na srce ex-YU zona je svetski rekorder u minimalizmu kupatila. U stikovima je po tome bezbedniji. Naravno ako dva puta nanesete neki dezodorans znači da se dvostruko prekoračili bezbednu količinu. A opet, ko još čita uputstvo za upotrebu, naročito kada su dani koji iz vas cede znoj ekspresno. Tada sve curi u potocima. Uz to, ovaj maleni bakterijski ubica može da stvori supermoćne bakterije. Nije baš obećavajuće, zar ne? 

Rastvarač koji nosi dezodorantske supstancije je silikonsko jedinjenje - ciklometikon, za koji je sada jasno pokazano da se akumulira u svim organizmima koja su analizirani. Dakle, ako ga ima u krabama i planktonu, ima ga i u nama, ali hajde da se i dalje pravimo ludi da je on bolji od alkohola. 

Aluminijum svuda oko nas


Znajući da civilizacija dobrih mirisa zamenjuje ugodnu, ne mogu da kažem da prestanete da koristite antiperspirante i vratite se prirodi. Ne mogu, jer nije lepo da nekome u autobusu odnesete nos, kao što su meni stotinama puta, naročito leti. Ali ne mogu ni da se pravim lud, pa da ne prokomentarišem i gornji ACS video i mnoge druge navode, da je mit da je aluminijum opasan i da je mit da izaziva Alchajmera i druge neurodegenerativne bolesti. Kao prvo, rezultati su kontroverzni i zavise od metode i analitičara. Kao drugo, EFSA je saopštila da nema dovoljno podataka da se izvede pouzdan zaključak o njegovoj štetnosti, pre svega zato što su takvi eksperimenti na ljudima nehumani. A trebalo bi da se meri količina apsorbovanog aluminijuma kroz kožu. Ko bi bio lud da pristane na to? Inače sva aluminijumova jedinjenja "rade" na istom principu. U kontaktu sa znojem formiraju gel, koji se polepi po površinama koje izbacuju znoj, a deo kompleksnih aluminijumovih jedinjenja ulazi u pore i tu pravi čep. Zato je važna higijena uveče. Taj sloj mora da se ukloni s kože, a ona imbecilna reklama kako zaštita traje 48 do 72 sata bi trebalo da se smatra aktom protiv ljudskog zdravlja i kao apsolutni nedostatak ukusa. Ne bi bilo loše o svakom od sastojaka napisati po neku reč, ali ovo je prvi, opšti tekst. Uz jednu napomenu. Svi preparati se nanose na ZDRAVU, neoštećenu, neiritiranu kožu. A to znači ako se samo zacrveni NIJE PAMETNO NANOSITI NIŠTA. Inače postoji značajna korelacija raka osoba koje se brijaju i istovremeno nanose ove preparate. Ali, o tome se ne priča. Jer je ovo posao od 18 milijardi dolara godišnje.

Za analizu sam izabrao jedan primer Nivea antiperspirant u stiku.



Aqua, voda
Aluminium Chlorohydrate, neorganski polimer nedefinisane strukture. Formira gel po površini, čep u pori. Masnjikav na opip, kada se kvasi. Kvari garderobu.
PPG-15 Stearyl Ether, omekšivač kože.
Steareth-2,  Steareth-21  emulgatori = surfaktanti, http://www.cosmeticsinfo.org/ingredient/steareths
Glycyrrhiza Glabra Extract, umirući antioksidativni ekstrakt biljke sladić.
Hamamelis Virginiana Distillate, hidrodestilat hamamelisa.
Persea Gratissima Oil, avokadovo ulje. Stvarno su majstori kada da koriste latinski, a kada običan jezik.
Panthenol, provitamin B5 za negu kože.
Trisodium EDTA, kompleksirajuća so za uklanjanje kalcijumovih jona iz znoja.
Butylene Glycol, rastvarač etarskih ulja ili sintetičkih parfema.
Benzophenone-4, UV filter
Polysorbate 20, nejonski surfaktant = detergent.
Iodopropynyl Butylcarbamate, antibakterijski agens, konzervans. Zaštitnik preparata, a ne protiv bakterija iz znoja.
Parfum miris, da prikrije deo neprijatnih aroma.

Sunday, March 5, 2017

Smrtonosno mleko - kap po kap vodi pravo u smrt. Ko to tamo laže?













Mleko je ubica.
U njemu se nalazi smrtonosni protein kazein.
U njemu je aflatoksin.
U njemu su bakterije.
Da bi vas ubilo potrebno je da ga popijete.
Onaj ko vam daje mleko je ubica.
Vaša majka je ubica.


Ovakva i slična serija silogizama i konkluzija dovode do tračarenja po internetu. Svi sve znaju, a gde su i kako su stekli to znanje, ostaje misterija. Nije ovde više u pitanju ni obična, normalna logika, ni klasično obrazovanje. Nije ni stručnost. Radi se o tome da ljudi rado LAŽU. Masno i bezobrazno. U ovim internetskim vodama osnovni problem je što ne možete da suočite laika i stručnjaka. I što o hrani svako ko je jede daje sebi za pravo da ZNA. Kao kada bi hodač mostom, čim pređe preko jednog krenuo za podiže drugi. Moramo posredno, preko tekstova koji se kopiraju i prenose da jurimo original i da lomimo deo po deo kule od karata. Činjenicama i naučnim istinama protiv ubeđenja, uverenja ili internet gurua. Zapravo protiv budalaština.

Iluzija puta, iluzija istine

Šta se zamera mleku?


1. Belo je, pa asocira na PETU belu smrt. Ipak svi koji su pili sojino i bademovo "mleko" (zapravo masne vodice) su takođe bele tečnosti. Bela boja je od masti koje su kao sićušne kapljice raspršene u vodi. Tako se dobija taj utisak beline. Ako se ostavi dovoljno dugo da stoji, na površini se uvek uhvati masnoća.

2. Masnoća iz mleka ubija. Opet je bela, ali samo dok ima vode. Muljanjem i sušenjem postaje žuta. Ta boja potiče od karotena (iz biljne hrane). Masne kiseline iz butera su taman toliko otrovne kao i voda koju pijemo. (Ne govorim o prženju na buter, trpanje tone butera u sve i svašta i stalnim podmazivanjima ždrela). Zanimljiv video o poređenju margarina i butera

Istini za volju srpski je uvek beo.

3. Napadi na masnoću su deo strategije da sirotinja pije vodice, sa dodacima ko zna čega i mlekom koje ima TALOG na dnu flaše, a da se masnoće prodaju kao nešto treće. OK. Nije to loša reklama, ali mast je mast. Da li je maslinovo ulje zdravije od butera? Nema naučnih studija na tu temu, po mom saznanju. Ako neko ima informaciju rado bih je pročitao. Samo da ne bude priča o zasićenim masnim kiselinama i antioksidantima u ekstradevičanskom ulju. To i nije baš ubedljiv argument. 

4. Napadi za napadom su doveli do teorije mentalnog rastrojstva koja kaže MLEKO IZAZIVA RAK i kiselost organizma i svetsku ekonomsku krizu, pad aviona u Moskvi i ponavljanje izbora u Srbiji. Mleko je krivo za sve. 

Detaljni napad - moja odbrana 

Još uvek mnogi žive u zabludi da je kravlje mleko visokokvalitetna namirnica koja sadrži velike količine proteina i kalcijuma. Međutim, poslednjih godina rezultati velikog broja istraživanja pokazali da od konzumiranja kravljeg mleka ima više štete nego koristi. Zbog viška fosfora i kazeina (proteina u kravljem mleku) ljudski organizam loše apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka, a ne može ni da preradi kazein u potpunosti, što dovodi do njegovog trulenja u crevima. Toksini koji nastaju tokom trulenja izazivaju povišenu kiselost organizma.

Nema takvih istraživanja. Nije tačan nijedan navod. Mada lupetanje kod mene izaziva povišenje pritiska, tako da se zagrevanjem sistema oslobađam ugljen dioksida i postajem alkalan.

Česta upotreba proizvoda od kravljeg mleka (posebno pasterizovanog) smeta apsorpciji gvožđa i doprinosi formiranju sluze u organizmu i razvoju gljivica. Neprijatne posledice toga su: alergije, česte prehlade, kijavica, anemija i astma.

Sluza??? Ko pije mleko ne dobija gljivice. Mleko i gljivice nisu u vezi. Inače bi svi ljubitelji sira bili pokriveni plenivim slojem. A ne budu. Čak ni oni koji jedu buđave, smrdljive i ostale sireve. 

Istraživanja su pokazala povezanost između veće konzumacije kravljeg mleka i nekih ozbiljnih bolesti: osteoporoze (jer mleko povlači kalcijum iz kostiju, umesto da ga daje), ateroskleroze, cista jajnika… Neki naučnici (npr. Colin Campbell)  povezuju upotrebu mleka sa nastankom raka upravo zbog kazeina.

Nema takvih istraživanja. Kazein nigde nije ni osumnjičen da izaziva rak, a kamoli da ima takvih dokaza. Kako su tek cistu jajnika spojili s mlekom, ostaje misterija. U ozbiljna istraživanja se ne računa kada neko napiše knjigu. Ne. Mora da postoji kritička analiza, tzv. recenzija naučne misli. Pa i ako se provuče neki rad koji nema u sebi naučnih kvaliteta on biva brzo izdvojen iz naučne zajednice. Jedini problem je u tome, što je gluplji rad, to ga novinari više vole i šire. Za ono malo popularnosti.

Još jedan minus kravljeg mleka je njegov loš kvalitet. Zatrovanost stočne hrane raznim pesticidima, hemikalije i lekovi koje se daju životinjama (hormoni rasta, antibiotici itd.), loši uslovi u kojima se odgaja stoka, zatim proces pasterizacije – zbog svega toga mleko i mlečni proizvodi bukvalno postaju otrov. Nemojte očekivati ni dobar rezultat od kupovnog jogurta s probioticima. Zajedno sa malom dozom tih probiotika dobićete porciju teškog za varenje proizvoda, često sa dodatkom šećera, konzervansa i veštačkih aditiva.

Jedina realna opsanost zaista leži u nekim od navoda. Skorašnji slučaj aflatoksina to potvrđuje. Količina antibiotika i odavno nije opasnost. Nije mi jasno šta imaju protiv jednog od najvećih genija svih vremena hemičara i mikrobiologa Luj Pastera? Pasterizacija je genijalni i bezbedni postupak zaštite mleka od mikroorganizama. UHT mleka nisu pasterizovana. Sirovo mleko može da bude izvor patogenih bakterija, ali i ne mora. Kao i svaka druga hrana. Da napomenem da su biljna mleka sojina i bademova imala i više aflatoksina od kravljeg.

Bez obzira što ne smatram mlečne proizvode zdravim namirnicama, ponekad ih ipak jedem, jer na taj način unosim promene u svakodnevni jelovnik, a volim i pikantan ukus kozjeg ili ovčijeg sira, posebno u kombinaciji sa povrćem.


Veoma hrabar gest, nekoga ko je napisao da mleko izaziva rak. Sumnjam da bi istom lakoćom pio benzen koji je dokazani kancerogen.


Snaći se u izboru mlečnih proizvoda pomoćiće ova hijerarhija.
Na samom vrhu ove hijerarhije su namirnice od sirovog kozjeg i ovčjeg mleka, koje su najbolje za upotrebu, ako već ne možete bez mleka. Pasterizovano mleko gubi enzime, ali zahvaljujući manjim molekulama, jogurt i sir od kozjeg ili ovčjeg mleka predstavljaju bolji izbor, nego iste namirnice od kravljeg mleka.
Sirovo ovčije mleko može da bude veoma opasno, ako je životinja ima brucelozu koja nije samo naš problem. 

Sve ovo bi moglo da prođe kao lični stav. Ima grešaka, koje se stalno prepisuju po internetu. Evo serije ozbiljnih pogrešaka, pa ako naletite na njih i na drugim mestima, da znate šta nije tačno.

Kriterijumi u ovoj hijerarhiji su:
  • Sadržaj enzima kojih ima samo u sirovim namirnicama i koji pomažu u varenju hrane. Tokom obrade na temperaturi preko 50˚С enzimi se raspadaju. Zbog toga svaka pasterizacija otežava varenje namirnica.

  • Veličina molekula. Molekuli masti i proteina u kozijem i ovčijem mleku su znatno manji nego molekuli kravljeg mleka. Što je manje molekula, našem organizmu je lakše da ih apsorbuje.

  • Sadržaj vlage. Namirnice sa manjim sadržajem vlage zahtevaju više napora za varenje.

  • Enzimi koji se nalaze u mleku nemaju veze s varenjem. Grejanje mleka ili jajeta dovodi do denaturacije proteina, koja POTPOMAŽE VARENJE. Mnogi izvori hrane imaju svoje prirodne inhibitore enzima varenja, pa se kuvanjem njihov efekat poništava ili umanjuje. 50 stepeni nije ni pasterizacija, niti denaturacije. To je nešto više od mlakog mleka.

  • Veličina molekula Ovo je notorna glupost. Kazein je kazein. Mast je mast. 

  • Dokaz o veličini molekula. Svi su kazeini slični. 
I ponešto o sastavu mleka. Voda i ....
Constituents (/ 100g)CowGoatSheepBuffalo
Water (g)87.888.983.081.1
Protein (g)3.23.15.44.5
Fat (g)3.93.56.08.0
Carbohydrate (g)4.84.45.14.9
Energy66.027560.025395.0396110.0463
Sugars (Lactose) (g)4.84.45.14.9
Fatty Acid
    Saturated (g)2.42.33.84.2
    Monounsaturated (g)1.10.81.51.7
    Polyunsaturated (g)0.10.10.30.2
Cholesterol (mg)1410118
Calcium (iu)120100170195

Source:-  Mc Cane, Widdowson, Scherz, Kloos.

  • Sadržaj vlage kontradiktornost. Ako sirevi imaju manje vode, a imaju, kako je onda moguće da su u hijerarhiji iznad mleka po kvalitetu. Mleko bi se onda lakše varilo, jer ima mnooogo više vode. 

Zaključak . 
Pijte mleko i uživajte ako Vam prija. Na njemu je stasala civilizacija koja nije imala internet. U zemlji seljaka (ratara i stočara) izbor je širok i prepušten Vama.  Nema ni trunke istine o truljenju mleka u crevnom sistemu. Jer stoka ne pije mleko, a biljna hrana joj i te kako truli u stomaku. To znaju svi sa sela. Krava je emiter metana. I to, što zdravija krava, to više metana.